Riječ „čreda“ na staroslavenskom označavala je red, poredak, stado. U Podgaću na Ćićariji riječ se koristila za zajedničku ispašu stoke. Oko Podgaća je nekoliko velikih livada, no livade su bile podijeljene u malene parcele, nedovoljne za ispašu više krava. Na sastanku Komuna vlasnici malih parcela trebali su dati svoj pristanak za čredu, te bi udruživanjem puno malenih livada nastala velika livada za ispašu. Na takvoj livadi mogla je pasti stoka više vlasnika. Čreda se pasla od rujna do kraja listopada ili duže, već s obzirom na vremenske prilike. Time se štedjelo na sijenu koje se čuvalo za zimu, a stoka je pognojila livadu za iduću godinu.
Čreda je bila dobro organizirana. Sa stokom su obično bila dva pastira. Rano ujutro, vlasnici bi doveli stoku na određeno mjesto u selu. Tako bi se formiralo stado koje je dolazilo do livade za čredu. Na vrhu kolone bio je jedan pastir, na začelju drugi. Povratak u selo bio bi oko 18.00 sati kada bi stoku dočekali vlasnici ili bi ona po putu i sama skretala u vlastitu štalu. Postojala su pravila za odabir pastira. Ako bi neko domaćinstvo imalo npr. jednu kravu, tada bi iz te kuće pastir dežurao samo jedan dan. Broj dežurnih dana je dakle ovisio o broju krava koje je išlo na zajedničku ispašu. Kako su za čredu bila potrebna dva pastira, odabir jednog započeo bi na početku sela, a odabir drugog na kraju sela. Ukoliko netko od pastira određenih na ovaj način nije mogao doći, tada je trebao naći zamjenu.
Nema komentara:
Objavi komentar